NAŠA IZDANJA
NAŠI AUTORI
HOSE MIGEL VIVAS
Hose Migel Vivas rođen je 1992. u Marakaibu u Venecueli. Državljanin je rodne zemlje, kao i Argentine, u kojoj živi. U Karakasu je diplomirao na Studijama komunikacije i medija na Centralnom univerzitetu Venecuele (CUV) a u rodnom gradu završio Društvenu komunikaciju na Katoličkom univerzitetu Sesilije Aosta. Na CUV je bio profesor na odseku Nauka komunikacije a na Radiju grupe Jedinstvo u Marakaibu, novinar i kolumnista. Radio je i u argentinskom izdavaštvu. Ekspert je za španski jezik američke firme MGM Linguistic Solutions®.
MIGEL DE UNAMUNO
Migel de Unamuno i Hugo (Bilbao, 1864 Salamanka, 1936) jeste jedan od najpoznatijih predstavnika španske Generacije Devedeset osam i tamošnjih pisaca dvadesetog veka. Kao devetnaestogodišnjak je diplomirao Književnost i Filozofiju na madridskom univerzitetu, a doktorirao je na baskijskom jeziku. U tri navrata je bio rektor Univerziteta Salamanke.
Između ostalog, objavio je više od deset romana (od kojih su na srpski prevedeni: Magla, Mir u ratu, Ljubav i pedagogija, Tetka Tula, Muškarac od glave do pete i Čovek), desetak esejističkih knjiga
(Razmišljanja o Španiji: Madrid, Kastilja, Moja religija i drugi kratki eseji, Građanski rat i mir, Kako se pravi roman – koja se može čitati i kao roman -Suština Španije, Život Don Kihota i Sanča Panse: prema romanu Migela Servantesa Savedre), tri novele (Tri uzorne novele i prolog), priče (Pripovetke, Abel Sanćes i druge priče) i dva filozofska spisa (Agonija hrišćanstva i O tragičnom osećanju života).
U žanrovima poezije, dramskih tekstova (po desetak dela) i putopisa (sedam) nije prevođen na srpski, kao što to do sada nije bila ni njegova fikcionalizovana autobiografija Sećanja na detinjstvo i momačko doba.
Unamuno je tokom života izrazito menjao ideološke strane, što je diskretno vidljivo i iz njegove nefikcionalne produkcije, ali i u okviru skučenog prostora ove knjige. Od kraja devetnaestog veka bio je intelektualni militant PSOE (El Partido Socialista Español), a u doba Druge republike nezavisni poslanik socijalističko republikanske liste da bi na početku Španskog građanskog rata isprva bio na strani desnih pobunjenika. Međutim, razočaran njihovim zverstvima zbog kojih je ulagao proteste, na Univerzitetu Salamanke kao rektor je 12. oktobra 1936. pred salom punom uglednih frankista, među kojima su bili i razdražljivi vojni invalid Miljan Astraj i biskup Enrike Pla i Denijel, održao vrlo kritički govor o kojem i dalje kruže oprečne verzije, uključujući i kinematografska tumačenja poput onog u filmu Za vreme rata Alehandra Amenabara. Konsenzus je da su pojedini desničari posle Unamunovog govora krunisanog opasnim jezičkim ludizmom Pobedićete, ali nećete ubediti povadili pištolje, a Astraj uzviknuo „smrt inteligenciji!“ te da je pisca spasila supruga Fransiska Franka, Karmen, izvodeći ga iz sale. Međutim, ovo nije smetalo njenom suprugu da ga ubrzo posle incidenta otpusti s položaja rektora. Autor je preminuo 31. decembra iste godine.
KONSTANTIN MIHAILOVIĆ
Konstantin Mihailović je rođen 1435. u Ostrovici u blizini Novog Brda. Kao mladić, posle turskog osvajanja Novog Brda, poslat je u prestonicu Jedrene da tamo postane janjičar.
Pratio je osmansku vojsku, između ostalog, u opsadi Beograda 1456. i pokoravanju Peloponeza 1458-1460, te u pohodu protiv Vlade Cepeša (Drakule). Kao zapovednik čete janjičara, dopao je zarobljeništva u Bosni, nakon bitke na koju je upozorio bosanske poslanike na sultanovom dvoru, ali mu oni nisu poverovali. Ta epizoda, kao i mnoge druge opisane u ovoj knjizi, jesu autobiografskog porekla.
Oslobođen iz ropstva, Konstantin Mihailović je ostatak života proveo u Poljskoj. Roman Janjičar je za njegovog života bio posebno popularan u prevodu na češki jezik. Nije preciznije poznata godina smrti Konstantina Mihailovića, ali nije mogla biti pre 1501.
DRAGOSLAV DEDOVIĆ
Dragoslav Dedović je rođen 1963. u Zemunu. Odrastao je u Bosni. Nakon studija žurnalistike u Sarajevu bio je urednik u jednoj tuzlanskoj izdavačkoj kući. Napustio je bivšu Jugoslaviju nakon početka rata u Bosni i Hercegovini i nastanio se u Nemačkoj. Magistrirao je 1999. na Evropskim studijama u Ahenu. Od 2018. živi u Beogradu.
Za književni rad više puta nagrađivan, književni tekstovi su mu prevedeni na niz jezika, zastupljen je u nekoliko antologija srpske, regionalne i svetske poezije. Objavio je sledeće zbirke pesama: Izađimo u polje (1988); Cirkus Evropa (1990); O plemenitim ubicama i najmljenim humanistima (1997); Kawasaki za Wukmana Dedowitscha (2001), Kafe Sumatra (2005); Dinarski Buda (2008); Usijanje (2013); Unutrašnji istok (2015); Fjodorov dżez (2023). Za klavir i didžeridu (2010) je naslov jednog od triju izbora njegove poezije.
KONTAKT I NARUČIVANJE
ARTENTER
Uzun Mirkova 8/1
11000 Beograd
NARUČIVANJE
(obavezno navesti ime i prezime, adresu, email adresu i kontakt telefon):
Emailom
Telefonom (ili SMS-om)
065 398 5527