Izašli smo svo troje i krenuli ulicom koja vas vodi ka staklenom tunelu, gde ste već sigurni da ste stigli do lekara. Sva sreća, mi smo išli u suprotnom smeru. Zastao sam i pogledao Urgentni centar. Ostavljao sam zgradu u koju su stigli novi ljudi, možda iz prve grupe, možda iz treće, a možda i oni stvarno bolesni. Ali u svakom slučaju, nisu bili svesni da su stigli na pravo mesto. Stigli su do drugih ljudi koji ne postoje. Oni se nalaze negde na putu od Zemlje do Boga, u podstanici. Oni pokušavaju da vas zaustave, da vas vrate, da još malo poživite, da sačuvate svoju imovinu, da prodišete...možda i travu da kosite, kad vas već nisu ubili Nemci. Unutra su ljudi kojih nema u novinama. O njima se ne piše. Oni nisu dali trideset koševa na utakmici, ne pevaju narodnu muzku i nemaju silikonske grudi. Nisu učestvovali na pesmi 
Evrovizije. Nisu ni manekenke, niti manekeni. Oni nemaju kasting za agenciju Click. Njima se samo može meriti broj spašenih ljudskih života u jedinici vremena..i ja im se zbog toga divim.
 
***
 
“Kardiolog Urgentnog centra u Beogradu Predrag Mitrović, 
odlučio je da svoj prvi roman posveti ustanovi u kojoj radi 
i svojim pacijentima. Duhovito i interesantno, uz prisustvo 
autoironije Mitrović opisuje kako izgleda život u Srbiji, sa 
čime se suočavaju ljudi, kako se snalaze lekari, a kako 
pacijenti. Šta se dešava kada neko od lica sa televizije 
potraži pomoć lekara i ko proverava šta lekari rade u 
bolnicama i na šta se žale pacijenti. Ovaj kratki roman 
zasmejaće čitaoce, a autoru svakako doneti priznanje za 
literarni talenat.”
POLITIKA